Увођење у легалне токове чека 80.000 непријављених радника

Најмање 80.000 радника на грађевини, помоћних бармена и конобара, бебиситерки, спремачица и сличних професија данас ради на црно.

Најчешћи разлози због којих послодавци и не размишљају да их пријаве су високи трошкови, компликована процедура и недовољно флексибилан начин уговарања, показала је анализа НАЛЕД-а и Немачке развојне сарадње.

Од укупног броја запослених у Србији, сваки пети ради на црно, а поред пољопривреде, највише их је у туризму и угоститељству, где их има 15,1% и грађевинарству – 11,3%, док на кућним и помоћним пословима свако друго лице ради без уговора.

“Један од начина да се ови радници уведу у легалне токове, јесте да се поједностављена процедура пријаве сезонаца путем е-портала или онлајн апликације прошири на друге делатности. За годину и по дана од када је уведен овај систем у пољопривреди, број пријављених сезонаца је порастао више од 10 пута – са 3.500 на око 42.500 радника”, рекла је шефица Јединице за храну и пољопривреду у НАЛЕД-у Тиса Чаушевић.

“Остварени су значајни позитивни ефекти за све заинтересоване стране – послодавцима су смањени трошкови ангажовања сезонаца и скраћена процедура пријаве и одјаве на пет минута, док су радници добили право на пензионо и осигурање од повреде на раду. Држава је добила ефикаснију администрацију и остварила четири милиона евра додатних прихода”, наводи Зоран Јаковљев, пројектни менаџер у ГИЗ-у.

Неформално запошљавање један је од кључних генератора сиве економије, јер на сваких 100 динара који се обрну у сивој зони, 62 динара је од непријављених зарада, а 38 динара непријављени профит. У Србији трећина неформално ангажованих ради краће од три месеца, сваки пети ради до шест месеци, а тек њих 16% ангажовано је на рок до годину дана. Око 126.000 њих ради само на основу усменог договора.

Пример су запослени у туризму и угоститељству на пословима за које се радници ангажују по потреби, када је повећани обим посла, попут бармена, кувара, конобара. Често раде за више послодаваца у току једног дана, са непуним радним временом и по неколико дана у недељи, па је процедура пријаве за њих компликована и скупа.

Слично је и са радницима за помоћ у кући, које у просеку годишње ангажује 55.877 домаћинстава и често раде за више њих у току једног дана. Специфична ситуација је и са градилиштима где се процењује да 37% њих ради на црно, а сваки трећи само повремено има посла, због чега се послодавцима не улази у процедуру пријаве. Са друге стране, повреде на раду код ових послова су честе, због чега су непријављени посебно угрожени, јер зависе искључиво од воље послодавца да ли ће им покрити трошкове лечења, показала је анализа НАЛЕД-а.

Послодавци као кључни разлог за високу стопу рада на црно виде високо пореско оптерећење рада, које износи и до 16.000 динара месечно.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

* Copy This Password *

* Type Or Paste Password Here *

16.100 Spam Comments Blocked so far by Spam Free Wordpress

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>