У Србији све мање становника

Према попису из 2011. године у Србији је живело 7.186.862 становника. Процењује се да ће овај број на следећем попису бити готово за милион становника мањи.

У Србији се годишње роди између 63 и 64 хиљаде беба, међутим, број умрлих је далеко већи, па је у нашој земљи сваке године за око 37.000 људи мање. Овај број представља просту разлику између броја умрлих и рођених, и не узима у обзир оне који напуштају земљу, у потрази за бољим економским положајем и условима живота. Одлазе, како би се рекло код нас, трбухом за крухом.

Када би се одлив становништва зауставио, за очување броја становника, било би потребно да просечан број деце по брачном пару порасте на 2,1, а то би онда могло и да смањи просечну старост у Србији, која износи око 43 године.

У малим срединама, посебно на југу и југо – истоку земље, као што су Црна Трава, Бабушница, Гаџин Хан, Сврљиг и још неке мале општине, више се не може говорити ни о демографском старењу. Пре се може рећи да општа слика популације овде представља екстремно демографско урушавање.

У општини Сврљиг, према попису из 2011. године живело је 14.249 становника. Нешто више од половине у самом Сврљигу, а остали у сврљишким селима, која се полако гасе. У оним удаљенијим, број становника је једноцифрен. Број младих мањи је од 14 %, а просечна старост већа је од 50 година.

Током прошле године, на територији општине Сврљиг умрло је укупно 222 становника, 93 у самом Сврљигу и 129 у селима, а рођено је само 59 беба. Са оваквим негативним трендом, за неку деценију ће и сам Сврљиг постати село.

Осим тога, изражене су и миграције, оне унутрашње, ка већим градовима ради бољих могућности за школовање и запошљавање, као и оних спољашњих, ка иностранству, углавном без намере за повратак, осим за време годишњег одмора.

У локалној самоуправи, свесни озбиљности демографских проблема, уводе нове мере за повећање наталитета – повећавају материјална издвајања за новорођенчад и њихове мајке. За новорођенчад ће се уместо досадашњих 30.000 динара, издвајати 60.000 динара из буџета општине, док ће се родитељима до навршеног првог рођендана детета уместо 7.500 динара месечно, исплаћивати по 15.000 динара. Повећана су и давања за незапослене породиље, па ће тако оне које живе у Сврљигу, у првих годину дана од добијања принове, добијати уместо 5.000, по 10.000 динара, док ће оне које живе у селима добијати по 15.000 динара уместо 7.500.

За основце ће од другог полугодишта бити бесплатна школска кухиња, а за свако треће дете у породици следују бесплатни уџбеници. И студенти завршних година студија добијаће ове године веће стипендије, али зато што је дошло до смањења броја студената. Тако ће нешто мање од 2 милиона динара, колико се издваја за ове намене, бити распоређено мањем броју студената уз повећан износ.

Ове године за стипендије се пријавило само 16 студената који испуњавају услове, па ће они наредних 12 месеци добијати по 10.000 динара месечно.

Међутим, ове мере сигурно неће преокренути негативни природни прираштај у општини.

Поред великог броја незапослених, Сврљиг је, са просечном зарадом од тек нешто више од 30.000 динара, што је врло близу републичком минимуму, једна од најсиромашнијих општина у Србији.

Да би се било шта позитивно променило, у правцу повећања наталитета и смањења одлива становништва, неопходне су инвестиције и нова радна места.

На жалост, рекло би се да осим базена и неколико манифестација у летњем периоду, Сврљиг баш и нема шта да понуди својим грађанима, посебно младима.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

* Copy This Password *

* Type Or Paste Password Here *

15.578 Spam Comments Blocked so far by Spam Free Wordpress

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>