Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!

Више од 100 путника погинуло када је 1952. потонуо брод “Ниш”

На данашњи дан 1952. године приликом потонућа брода “Ниш”, на ушћу Саве у Дунав погинуло је, преко стотину путника. Речни брод који је пловио на линији Београд – Земун, иако предвиђен за свега 60 особа, испловио је по свему судећи са, око 160 путника. Изненадно олујно невреме, праћено јаком кишом и крупним градом изазвало је, уз претовареност и, највероватније, техничку несолидност пловила, незапамћену трагедију.

Влада ФНРЈ прогласила је тродневну жалост, а Државни осигуравајући завод издао је саопштење у коме обавештава породице жртава да су сви путници били осигурани, те да ће за сваког настрадалог бити исплаћена одштета од 50.000 динара.

После несреће образована је специјална комисија чији је задатак био да испита цео случај. Због различитих и контрадикторних изјава преживелих путника и чланова посаде, капетан Фердинанд Нобило је задржан у притвору, али је ипак пуштен касније. Дневни лист “Политика” је сутрадан, 10. септембра 1952. године, пренела његову изјаву да је одлучио да крене раније од предвиђеног рока, да не би преоптеретио брод због тога што су путници константно пристизали, и да је за то добио дозволу од надлежног службеника Београдске капетаније.

Капетан је рекао да су, када се брод нагло нагао на десну страну, сви покушаји да се прамац постави насупрот ветру остали безуспешни, да је ветар био јачи од крме и да је преврнути брод за неколико тренутака нестао са површине реке.

Специјална комисија је закључила да је за несрећу крива „виша сила“ – ветар орканске јачине који је чупао дрвеће из корена и нико није оптужен за несрећу. Касније се помињао и невероватан сплет околности који је заправо довео до трагедије. Уз олују и преоптерећеност брода, помињало се и да је тежиште брода померено када је парна машина замењена знатно лакшим дизел-мотором. Такође је несрећи допринело и то што је корито реке код Ратног острва продубљавано, што је био и један од разлога вртложења воде у Сави.

Leave a Reply

Your e-mail address will not be published. Required fields are marked *

*


* Copy This Password *

* Type Or Paste Password Here *

11,301 Spam Comments Blocked so far by Spam Free Wordpress

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>