Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!

Неопходна независна контрола државне помоћи

Комисију за контролу државне помоћи требало би трансформисати у самостални и независни орган тако што би се њени чланови бирали у Народној скупштини, из редова стручњака за право и економију, са независном стручном службом и транспарентнијим финансирањем – препоруке су анализе коју су припремили Центар за европске политике, НАЛЕД и портал European Western Balkans у оквиру пројекта „Припреми се за учешће“.

Иако постоји од 2010. Комисија није донела ниједну одлуку о недозвољености државне помоћи нити налог за повраћај средстава. Анализа указује да постојеће устројство овог тела отвара простор за различите злоупотребе и политички утицај на поступање Комисије. Забринутост тренутним начином рада истакла је и Европска комисија у најновијем Годишњем извештају о напретку Србије.

„Наша земља се Споразумом о стабилизацији и придруживању обавезала да ће формирати независно тело за контролу државне помоћи те се неиспуњавање преузетих задатака негативно одражава на процес приступања ЕУ јер је независност Комисије један од предуслова за отварање Поглавља 8 о политици конкуренције“, каже Слободан Крстовић, пројектни координатор у НАЛЕД-у и координатор Радне групе Националног конвента о ЕУ за поглавље 8 – Политика конкуренције, поводом припреме новог Закона о контроли државне помоћи.

Иако закон из 2009. дефинише да је Комисија независно тело, финансирање њеног рада се врши са раздела Министарства финансија. Чланове Комисије бира Влада на предлог министарстава која су најчешће даваоци државне помоћи и које би Комисија требало да контролише. Комисија нема своју стручну службу већ све послове обавља посебно одељење унутар министарства.

нализа указује да би у процесу реорганизације требало користити пример Комисије за заштиту конкуренције чије чланове бира парламент из редова експерата, поседује стручну службу са више од 50 запослених који немају статус државних службеника, а 98% средстава за рад обезбеђује из сопствених прихода.

Како ово тело нема сопствене приходе, финансирање би требало обезбедити из буџета, али са посебне линије као код Државне ревизорске институције или Повереника за заштиту равноправности. Уз јачање кадровских и материјалних ресурса требало би интензивирати сарадњу Комисије са другим независним институцијама и прописати да сви нацрти прописа који имају везе са државном помоћи морају да добију мишљење Комисије.

„На овај начин, Комисија би могла да врши своје надлежности ефикасно, самостално и непристрасно. Промена би имала низ позитивних ефеката, како на испуњавање критеријума у процесу приступања ЕУ, тако и на привреду и на саме грађане кроз смањење простора за корупцију и јачање транспарентности и одговорности у трошењу буџетских средстава“, истиче Душан Протић, програмски менаџер Центра за европске политике за унутрашње тржиште и конкурентност и координатор радних група Националног конвента о ЕУ за поглавља 1, 3 и 28.

Leave a Reply

Your e-mail address will not be published. Required fields are marked *

*


* Copy This Password *

* Type Or Paste Password Here *

10,778 Spam Comments Blocked so far by Spam Free Wordpress

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>