Порески подстицаји младима и незапосленима за лакше покретање бизниса

Почетнике у пословању неопходно је ослободити плаћања пореских обавеза у првој години како би их подстакли да бизнис воде у легалним токовима, смањили незапосленост и сиву економију и стимулисали предузетништво у Србији, оцена је Анализе пореског и непореског оптерећења почетника у пословању коју је реализовао НАЛЕД у сарадњи са Факултетом политичких наука, а уз подршку Немачке развојне сарадње.

Анализа нуди модел изузећа од плаћања пореза на добит и пореза и доприноса на зараде, односно паушалног пореза, у трајању од годину дана за предузетничке радње и микро фирме. Намењен је младима који су у последњих шест месеци завршили средњу школу или факултет, као и лицима која су дуже од шест месеци на евиденцији НСЗ. Здравствено осигурање за њих и њихове раднике било би покривено из буџета док би могли сами да уплаћују доприносе за пензионо и незапосленост.

„Применом ове мере омогућили бисмо да већ следеће године готово 8.000 нових предузетника допринесе економском развоју Србије, а да за то потрошимо осам пута мање новца него што се сада издваја за програме подршке. Подстицаје за почетнике видимо као једну од три приоритетне мере Националног програма за сузбијање сиве економије“, изјавио је Горан Питић, председник НАЛЕД-овог Савеза за фер конкуренцију, на представљању Анализе.

Истраживање на примерима фризерског салона и IT фирме показало је да је за оснивање предузетничке радње потребно једнократно издвојити од 4.610 до чак 31.610 динара, а за покретање друштва с ограниченом одговорношћу између 10.370 и 57.370 динара. Следи месечно плаћање пореских обавеза, које у случају предузетника на годишњем нивоу иду од 145.000 до готово 400.000 динара, док су за ДОО нешто мање од 180.000 динара.

Кроз подстицаје почетницима се олакшава почетак пословања јер је тешко очекивати да почну да плаћају значајне обавезе иако у почетној фази немају приходе. НАЛЕД посебан акценат ставља на стимулисање младих код којих стопа незапослености премашује 30% и скоро три пута је већа од опште, која износи 13%. Уз то, свега 7,8% младих има статус послодавца или раде у породичним фирмама.

Анализа показује да би у овом случају процењени трошкови за државни буџет износили између 1,4 и 1,9 милијарди динара. Да би пореско ослобођење било најбољи вид подршке оцењено је и на основу података да чак 62% привредника у Србији истиче порез и доприносе на зараде као највеће оптерећење пословања, али и на основу међународних искустава јер сличан модел примењују земље попут Индије, Кине, Ирске и Сингапура и бележе повећање броја старт-ап фирми и инвестиција.

Be the first to comment on "Порески подстицаји младима и незапосленима за лакше покретање бизниса"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*