Родне квоте и подстицаји за привреднице најбоље мере за оснаживање жена

Родне квоте које прописују обавезан број жена на руководећим позицијама у јавној управи и привреди и јачање женског предузетништва и локалне самоуправе кроз родно осетљиво буџетирање су најделотворније мере у развијеним земљама за постизање родне равнотеже и Србија би требало да следи тај пример, речено је на округлом столу „Улога жена у привреди и друштву“ који су данас у Сомбору организовали амбасада Израела и НАЛЕД.

Домаћин скупа, градоначелница Сомбора и чланица УО НАЛЕД-а Душанка Голубовић, истакла је да нема квалитетног друштва без квалитетне улоге жене и да је потребно прилагођавати улогу жене савременим условима. Она је оценила и да је потребно да жене осигурају самосталност и да имају јасне циљеве које ће уз подршку остварити.

Искуства Израела у оснаживању жена учесницима округлог стола пренеле су Рина Бар-Тал, председница Израелске женске мреже и амбасадорка Алона Фишер Кам.
„Израел подржава визију друштва у којем жене имају једнаке могућности у избору професионалног пута који ће им омогућити да заузму водеће позиције и поплочају пут за боље друштво. Док жене чине 57,5% запослених у академском сектору, оне заузимају само 32,2% менаџерских позиција“, рекла је амбасадорка Фишер Кам.
Према њеним речима, готово 60% запослених у цивилном и јавном сектору су жене, али пре свега на нижим нивоима.

Саветница потпредседнице Владе Србије за родну равноправност Бранка Драшковић оценила је да родне квоте јесу потребне и посебно нагласила тежак положај жена на селу – више од половине су формално незапослене, 60% нема право на пензију, три од четири немају зараду, а само 12% су власнице земљишта.

На скупу је оцењено и да је запосленим женама потребна подршка у правцу усклађивања сервиса које користе, попут довољног броја и радног времена образовних и здравствених установа. Такође, развијене земље одавно су дефинисале мере за подршку фирмама чије су власнице или директорке жене и оне имају предност у јавним набавкама и административним процедурама, о чему би и Србија требало да размисли.

Као изузетно добар пример подршке незапосленим женама истакнут је програм „1.000 жена“ који је средином јуна покренуло Координационо тело за родну равноправност у сарадњи с НАЛЕД-ом. Циљ програма је да се у наредних годину дана 1.000 жена у руралним подручјима ангажује на изради традиционалних рукотворина које би институције и привреда користили као пословне и дипломатске поклоне и да тако обезбеде додатни извор прихода за своје домаћинство.

Be the first to comment on "Родне квоте и подстицаји за привреднице најбоље мере за оснаживање жена"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*